Hoću pa neću!
Ovih dana imam toliko nekih problema sama sa sobom da ne znam na koju bih stranu više da se okrenem.
Početkom decembru me spucala ideja da otvorim svoj novi blog na jednom drugom sajtu i da počnem aktivno da pišem. Otvorila sam ga, objavila dva posta i obrisala prije 10 minuta. Atmosfera mi se nije dopala, ali mi je dizajn samoga bloga bio odličan. Onda me udarila ideja da ovdje otvorim novi blog, jer mi je ovaj toliko išaran svima i svačim da mi je više muka da ga otvaram. Kada odem na dno i pročitam neke stare postove, koliko mi je drago, toliko mi se i povraća od same sebe. Otvorim novog korisnika ovdje i opet se vratim na ovaj blog! Pa tačno sam luda.. I dok sve ovo pišem u glavi mi ideja da opet odem na taj drugi sajt i počnem da pišem tamo. Pa dokle više da serem sa tim?! Blog kao blog!
Ovdje, tamo, gore, dole.. svejedno ću da pišem i laprdam.
Ovih dana me uhvatila takva želja za nekim novim "početcima", a ni one stare nisam završila. Na poklon sam dobila planer za 2017. godinu i počela da ga popunjavam. I odjednom u meni se probudila neka odlučna žena, koja ustvari pojma nema šta laprda i palamudi. Ispunila sam ga skoro čitavoga, zadala sebi neke uopštene ciljeve koji se moraju ispuniti u 2017. godini.
Šta će od toga biti, pitaj Boga!
Nego, opet me uhvatila ona velika potreba da pišem.. svakodnevno. Uvijek kažem sebi, e sada ćeš. Ma hoćeš kurac, na kraju! Ako uspijem da sastavim dva dana, jebeš mi mater, da izvineš!
Evo, sada sebi obećavam da ću da pišem kada mogu i koliko mogu i kada ja to sama želim!