BY THE WAY

Kao i svakog uobičajnog dana,sjedila sam i gubila vrijeme nad knjigom koja mi se baš i ne dopada. Listala sam stranice i bježala od njih da što prije dođem do zanimljivih dijelova. Čitala sam tiho i brzo. Stranicu po stranicu. Brže,brže,brže.. 
I opet ništa.. 
Nadala sam se nečemu,ali ništa. Samo jad i čemer u knjizi. Opijenosti,zabranjenih ljubavi,pronalaženja. 
Tragala sam za riječima koje su me čekale vani. Ili možda stvarima koje će probuditi moje usnulo sjećanje i emocije koje će mi podariti onu sreću kao nekoć kada je sve bilo na svom mjestu.

A zatim sam bez traganja,bez nade,jednostavno normalna i svjesna,otvorila prozor. I pazi,našla sam. 
Padalo je s neba kao nikada do sada. Padalo je punim žarom. Gomilalo se na tlo i shvatila sam da nikada nije otišlo. 
Moji mladi snovi nisu dozvolili da otkrijem nešto što je uvijek budilo ono što je trebalo. Takav tempo života je previše strog. Ponekada se tako mora,ali ne i sada.

Možda svi oni koji nisu tu nedostaju. I možda ću kao i sada dati im onu svoju omiljenu svijeću. Ali ću i dalje znati da i oni žive. Žive u onom hljebu,ukrasu,mesu. Pa čak i u onom ružnom siru. Rumene se i srećni su. 

Najveći nedostatak će biti tu,a ja ću napokon ponovo biti dijete. 

Snu svih mojih djevojačkih snova,idi.

Ja sam i dalje ostala djevojka,ali sam se probudila. Ustala sam i otvorila oči. Pogledala oko sebe i vidjela one sive i ljubičaste zidove i shvatila da je to sve samo san i jedna ogormna iluzija.

Jako loša iluzija za mene. I još gora realnost za tebe. Mislila sam da je to san koji želim i bila sam prevarena. Prevarila sam samu sebe i greška je moja. Mogu reći da je jedno vrijeme bila slatka greška,ali znaš da ja ne volim mnogo slatke poslastice. Ponekada mi je i muka od njih.

Shvatila sam i mnoge druge stvari. Sve one dlake koje su stršile iz moje glave bile su korak do shvatanja. Sve ostale dlake su bile još nešto jače. Pogotovo one koje su tako lako i brzo nestajale kada sam htjela da uživam u snu. Baš one su me dovele do toga da preuzmem odgovornost na sebe,pustim ih da žive i riješim se sna.

Okrutna sam za jednog mazohistu,ali vrijeme je da imam ono što želim. Imala sam ono što sam mislila da je dobro,ali griješila sam.
Snu moj,ostavio si samo trag u mojoj "istoriji",ali ne dubok i ne značajan.
Ne želim da mi ništa oprostiš,jer ja nisam kriva. Ja sam svoja i ja volim sebe.

Sada živim i ne sanjam. Sada sam potpuna,jer sam vezana na svoj način.

Zbogom snu i obećajem da više neću sanjati !