Prvi put da i ja održim obećanje..
Odavno nisam dignula knjigu u biblioteci i evo danas pronađoh knjigu koju mi je prijatelj preporučio. Inače nikada ne pročitam knjige koje mi neko preporuči. To je kao nekakva rutina. Obećam kako ću se potruditi da pročitam knjigu i onda jednostavno zaboravim za nju. Isti slučaj je i sa filmovima. Obećala sam sama sebi da nikada nikome ništa neću obećati,a možete misli kakav je ishod toga. Tipično ženski. Ali ovaj put nije tako. Ni sama ne znam zašto. Može me priča potakla da pročitam knjigu,a možda sam jednostavno uspjela održati obećanje. Ako je ne pročitam,bar sam je pronašla i počela čitati. Mjenjam se,mjenjam,ali vratiću se ja na staro. Uvijek ću ja biti polutipično žensko. Nego da kažem koja je knjiga u pitanju. Pisac knjige je Oscar Wilde. Nisam do sada čitala njegova djela i ovo je prvo djelo koje ću pročitati. Knjiga se zove Slika Doriana Graya. Pročitala sam samo više od 20 stranica i već pronašla jedan dio sebe u njoj. Lik Basila Hallwarda me malo opisuje. Možda nisam nadarena kao on,ali jedan mali dio njegove ličnosti me opisuje. Osjetila sam jedan dio njega i pronašla jedan dio sebe,ali u jednom modernijem smislu. Zadovoljna sam knjigom za sada,a za kasnije ćemo vidjeti.
Planiram je dugo čitati jer knjiga koju dugo čitate ulazi u vas,a ne vi u nju.