Ptice..
Na moju veliku žalost, zamjenila sam dan i noć. Znam da nisam jedina i noćnih ptica je mnogo.
Ali muči me jedna stvar. Kakve su to noćne ptice ? Kakve su ptice uopšte ? Kako one izgledaju ? Kakva su im krila i koliko daleko mogu ili smiju da lete ?
Kakva sam ja to ptica ?
Odgovor nisam morala tražiti duboko u sebi ili duboko u njima.Odgovor je prejednostavan,jer se nalazi na površini svih njih.
Takve ptice imaju jako široka krila ispunjena samopuzdanjem koje je nabijeno zbog ljepote njihovog perja. Boja,mekoća i sjaj jedine su stvari koje su bitne. Bez toga se ne može.
Pogledajte samo ta krila. Široka su. Što šira,to bolja. Izbacuju ih. Pokazuju. Mnogo je napora uloženo u njih i sada moraju biti pokazana svima. One se dive. Žude za njima. I čuju se oni tihi uzdasi "Ah!" koji su popraćeni željama koje brzo ispare.
Dođe i trenutak kada takve dvije ptice odluče na uživaju.
Otkače se. Lete u visine punom brzinom. Ne gledaju oko sebe. A zatim se spuštaju u svoje gnijezdo. Unište trud koji je uložen u gnijezdo. Ne mare. Pa ipak uživaju u tome.
A onda se budi onaj "životinjski" nagon. Dive se krilima i perju. I tek tada totalno "uživaju". Takva uživancija traje do sledećeg jutra,a onda ostaje samo pjesma. I sjećanje sa začinima.
Gubim vrijeme. Svejedno ćete sutra već sve znati.
I koliko lete ovakve ptice ?
I ostalo mi je još da nađem one druge ptice. Ptice čiji život traje uvijek i nikada ne počinje i nikada ne završava. Jednostavno traje.
Njihova krila su mala i slaba. Perje je pretežno prljavo,masno i grubo. Ne liče ni na šta.
Ali lete. Lete u visine punom brzinom,ali ne pomoću krila. Lete i kruže. Vraćaju se. Gledaju. Misle. Pamte. Uživaju !
To su one druge ptice. Jednostavnije,ali komplikovanije.
I koje ste vi ptice ?